Verovatno se zapitate, čitajući tekstove o EM-tehnologji, prirodnoj zemljoradnji, razumnoj zemljoradnji, zbog čega se to nije do sada znalo?


Stvar je u tome: što je agrar postao biznis, biznis ne za onog koji obrađuje zemlju jer taj ima najmanje od svega toga. Agrar je biznis za naučnike( mnogo je doktora nauka u agraru ), agrar je biznis za tešku industriju, za hemijsku industriju, za naftnu industriju, za razne laboratorije, semensku industriju i možda ne na kraju za profesore i pedagoge na školama i fakultetima. Svi oni uzimaju veliki deo od onoga što seljak proizvodi, svi oni dobro žive samo seljak ne.



Neću ovde da razvijam teoriju zavere, to su gole činjenice, činjenice koje viđamo svakodnevno, pa i sami vi postavljate razne linkove o propadanju seljaka. Seljaci više nisu to što bi trebalo da budu proizvođači hrane, oni su postali najveći potrošači mašina, hemijskog đubriva, drugih hemijskih preparata, najveći potrošači lekova za životinje i veliki potrošči lekova za sebe. Seljak je oljušten kako krompir kada ga ljušti dete koje prvi put ljušti krompir, mnogo ljusaka a ostatka malo ili ništa.


Kada bi seljak obrađivao, svoju njivu po sistemu EM-tehnologije, prirodne zemljoradnje, razumne zemljoradnje, ništa od toga mu ne bi bilo potrebno: fabrike teških mašina, fabrike hemijskog đubriva, fabrike pesticida i herbicida, doktori nauka... samo bi sejao i žnjeo bez da bi povređivao zemlju dubokim oranjem, bez da bi je trovao hemijskim preparatima. Zemlja bi bila zdrava, biljke bi bile zdrave, čovek bi bio zdrav.


Eto vidite zato se to znanje krije, mnogi bi ostali bez lagodnog posla, možda bi morali da koriste svoja zapuštena imanja kako bi mogli živeti.





Jovan Drobnjak